Како ЕУ покушава да регулише интернет

У данашњем свету, интернет је један од главних покретача друштвених промена. По дизајну, интернет је отворен, глобалан и независан од традиционалних регулаторних граница.

Због своје глобалне природе, националне владе нису довољно опремљене да адекватно регулишу интернет. Али, наравно, није мудро (и опасно) дозволити да се активности на мрежи одвијају без неке врсте прописа.

Европска унија (ЕУ) је један од најистакнутијих доприноса регулацији интернета. Хајде да се осврнемо на претходне покушаје ЕУ да донесе неке регулације у онлајн свет и како ће они обликовати интернет.

1. Уредба о отвореном приступу Интернету

Тхе Уредба о отвореном приступу Интернету ступио је на снагу у априлу 2016. и ажуриран је у јуну 2020. Ова уредба увела је права појединачних европских грађана на правичан приступ интернет садржајима и услугама по њиховом избору.

Такође је налагао провајдерима интернет услуга да практикују принцип недискриминаторног управљања интернет саобраћајем. Осим у ретким околностима, провајдерима интернет услуга није било дозвољено да ограничавају или гуше интернет саобраћај корисника из ЕУ.

2. Општа уредба о заштити података

Тхе Општа уредба о заштити података, или ГДПР, ступио је на снагу у мају 2018. То је широк закон који грађанима ЕУ даје значајну контролу над њиховим подацима. Он поставља смернице за заштиту, складиштење и пренос података грађана ЕУ.

Ова уредба проширује дефиницију личних података и налаже да корпорације добију корисничка овлашћења пре него што поделе податке са трећим лицима. Такође захтева да интернет предузећа сарађују са сваким захтевом грађанина ЕУ за брисање или ажурирање нетачних података. Они такође морају да обавесте кориснике у року од 72 сата о свакој повреди података.

Имамо детаљно објашњење ГДПР-а и његових импликација, а ми смо такође објаснили како вам ГДПР може помоћи да идентификујете злонамерне сајтове.

3. Закон о дигиталним тржиштима

Тхе Закон о дигиталном тржишту, или ДМА, је предложени закон који директно циља на велике технолошке компаније или „чуваре врата“. Утицаће само на компаније вредне више од 75 милијарди евра и имаће најмање 45 милиона корисника месечно.

Овај закон је покушај да се заузда компаније великих технологија које развијају монополску моћ и пратећа ограничења корисничког искуства. Закон има око 20 правила која циљају на уочено антиконкурентско понашање ових фирми. Компаније би биле кажњене због непоштовања казни до 10% њиховог светског прихода.

ДМА има велике импликације на Биг Тецх. На пример, ако рачун прође, Аппле ће наложити да отвори Апп Сторе за алтернативне апликације за плаћање или ризикује да буде кажњен. Апликације за ћаскање, као што су ВхатсАпп, Фацебоок Мессенгер и иМессаге, морале би да буду интероперабилне једна са другом и са конкурентима.

Такође, Гоогле би морао да понуди алтернативе сопственим услугама на Андроид паметним телефонима, а Аппле ће морати да дозволи корисницима иОС-а да избришу Сафари и друге власничке апликације и услуге.

4. Закон о дигиталним услугама

Тхе Закон о дигиталним услугама, или ДСА, је сестрински акт за ДМА, и то је пропис који посебно циља на онлајн платформе. Онлајн платформе су прерасле у велика заједничка места за састанке за идеје, вести и размену добара и услуга.

Али свака од ових платформи има различита правила управљања и мистериозне алгоритме, остављајући кориснике на милост и немилост сваком свом хиру. Сврха Закона о дигиталним услугама је да јасно одреди права корисника и одговорности онлајн платформи.

Као и код ДМА, веће организације ће имати више обавеза према ДСА. Највеће компаније, попут Мете и Гугла, које имају најмање 45 милиона корисника у ЕУ, биле би највише под лупом.

Закон о дигиталним услугама ће успоставити прописе широм ЕУ за рад друштвених мрежа и тржишта. Ово укључује директиве о оглашавању и прописе о продаји илегалне робе или услуга на онлајн тржиштима. Према ДСА, велике онлајн платформе такође морају да обезбеде најмање један систем рангирања заснован на алгоритму који није заснован на профилисању.

Што је најважније, ДСА ће захтевати велике онлајн платформе као што су Фацебоок и Инстаграм како би њихови алгоритми били транспарентни за кориснике. Такође ће забранити „тамне обрасце“ или манипулативне интерфејсе дизајниране да утичу на одлуке корисника.

Потенцијални утицај прописа ЕУ

Сада када смо прешли преко законитости, постоји једно важно питање на које треба одговорити. Како можемо очекивати да ће ови закони преобликовати интернет простор?

1. Боља заштита података за потрошаче на мрежи

Пошто интернет компаније настављају да третирају кориснике као производе за продају ономе ко нуди највећу понуду, приватност података остаје недостижан циљ.

Осим што се придржавају закона ЕУ у Европи, компаније би могле бити принуђене да корисницима широм света понуде права на податке која се захтевају у складу са политиком. Барем ради једноставности или униформности.

Како преноси Би-Би-Си, Аппле тврди да ће одредбе у ДМА створити проблеме приватности и безбедности за његове кориснике. Иако није баш неоснован, ово је очекивани одговор. Али потпуно усвајање може да уштеди трошкове и поједностави усклађеност компанија са прописима, јер неће морати да прилагођавају захтеве приватности по регионима.

То значи да неевропски корисници могу имати користи од заштите података коју обезбеђују ови закони ЕУ.

2. Повећана интероперабилност

Према ДМА, независне апликације и услуге морају бити интероперабилне. Ово ефикасно изједначава терен за велике и мале платформе, што је добра ствар.

Међутим, постоје стварни безбедносни проблеми као нпр ослабљена енкрипција, што би могло угрозити приватност корисника и учинити напоре ЕУ контрапродуктивним.

3. Потенцијал за цензуру

Коначно, ови прописи могу ограничити потенцијал раста технолошких компанија, посебно оних са седиштем у Европи. Додати прописи би их могли ставити у неповољан положај у односу на компаније које нису чланице ЕУ. Са више прописа ЕУ о садржају, интернет компаније би могле бити принуђене да цензуришу садржај за своје европске кориснике.

Да ли интернет треба да се контролише?

Како је интернет постао све већи део наших живота, владе схватају огромну моћ коју су интернет компаније прикупиле. Дозволити монопол над тако виталним друштвеним алатом је нездраво, стога су напори ЕУ кључни корак ка одржавању фер конкуренције и суверенитета корисника како интернет напредује.

Ко је власник интернета?

Реад Нект

О аутору