Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена *
Тако ми је драго што не користим ниједну од ових услуга (никад нисам, никад нећу), и да су једини људи које уопште познајем у овом животу породица чланови много старији од мене -- који су толико технички неписмени да никада нису научили како да програмирају видеорекордер, а камоли да користе рачунар. Када умрем, желим да будем заборављен, и највероватније ће бити. Добро да се ослободите ове бедне друштвене врсте и богиња на читавој групи њих. Једина дигитална прашина коју ћу оставити за собом биће под псеудонимима попут „Гост“.
Тако-
Шта ако све наше личне податке/ИД/лозинке дамо некоме коме верујемо?
Та особа би могла да уђе на наше рачуне када умремо јер има све тачне податке.
Нико не мора да зна да смо мртви. Ова одређена особа би тада могла само да деактивира/укине (или како год да је реч) налоге. Нисам сигуран да би разлог био потребан, зар не?
Међутим, мора да постоји проблем са тим размишљањем, јер изгледа превише лако!
(Претпостављам да је једини недостатак то што можда не желимо да ико има приступ свим нашим информацијама док смо још живи. Можда сам превише поверљив и наиван.)