Kraj jedne ere: Da li je velika tehnologija u nevolji?

Nakon intenzivnog pritiska Kremlja, Gugl i Epl izbrisali su aplikaciju za glasanje koju je kreirala ruska opozicija da bi mobilisala birače protiv kandidata Kremlja na parlamentarnim izborima 2021. godine. Apple je takođe bio primoran da onemogući iCloud Private Relay u Rusiji, koji čuva u tajnosti identitet korisnika i veb lokacije koje posećuju u internet pretraživaču Safari.

Ovo nije veliko iznenađenje. Autokratije kao što su Rusija i Kina uvek su vršile pritisak na velike tehnologije da se povinuju njihovim zahtevima kako bi delovale u njihovim jurisdikcijama. Ono što bi trebalo da brine veliku tehnologiju je to što su demokratije takođe počele da ih pritiskaju povećanim propisima, kaznama i tužbama.

Dakle, da li će velike svetske tehnološke kompanije morati da promene način na koji rade? Хајде да погледамо.

Zašto je velika tehnologija u nevolji?

Za autokratije, arapsko proleće nije bilo samo trenutak za učenje, već i stvar noćnih mora. Podseća se na sposobnost građana da organizuju revolucije i ruše vlade putem Fejsbuka i Tvitera upravo zbog ovih režima su uvek ograničavali internet na svojim teritorijama—ili ih blokirali u celini.

Demokratije su, s druge strane, vođene složenijom mrežom motivacija koje uključuju privatnost, nacionalnu bezbednost i ekonomska razmatranja. Posle izbora 2016. u SAD, na kojima su društveni mediji igrali tako istaknutu ulogu, demokratije su shvatile da neregulisani internet mogu i da će ga koristiti zlonamerni akteri.

Ali pritisak sada postoji i na nivou zaposlenih. Radnici iz Amazona, Ubera i drugih pokušali su da izvrše pritisak na ove kompanije da povećaju svoje plate i poboljšaju beneficije. Drugi zaposleni su nastojali da se bore protiv uvredljivog sadržaja na platformama preduzeća za koje rade.

Javno raspoloženje se takođe kreće protiv velike tehnologije. На пример, Pew Research Center otkrio je 2020. da 47% Amerikanaca veruje da najveće tehnološke kompanije treba da imaju viši nivo vladinih propisa.

Mnogi ljudi su takođe izrazili zabrinutost zbog toga kako ova preduzeća prikupljaju i koriste svoje podatke. Neki, poput Fejsbuka, takođe su kažnjeni zbog kršenja lokalnih propisa o podacima.

Kako autokratske vlade kontrolišu velike tehnologije

Mnogi ljudi širom sveta žive u zemljama u kojima su njihove vlade preduzele korake da ograniče slobodu interneta. Ispod je pregled nekih od najvećih primera kontrole velike tehnologije.

Kina

Kina je verovatno najpoznatiji internet cenzor. Otkako je kriminalizovala neovlašćeno korišćenje 1997. godine, zemlja je donela nekoliko zakona kojima se ograničava sloboda. Vlada može da nadgleda onlajn komunikaciju, zajedno sa blokiranje lajkova na Instagramu, Tviter i Fejsbuk.

Najveća zemlja na svetu po broju stanovnika takođe se prilagodila modernom vremenu. Virtuelne privatne mreže (VPN) koje uspevaju da pobede kineske zaštitne zidove su u suštini blokirane korišćenjem elektronskih napada.

Rusija

Rusija je takođe usvojila zakone koji primoravaju velike tehnologije da bliže kontrolišu sadržaj. Godine 2021, na primer, nacrt zakona u zemlji značio je da će velike tehnološke kompanije iz SAD, kao što je Fejsbuk, morati da otvore kancelarije u Moskvi. U mesecima pre ovog zakona, vlada je usporila saobraćaj sa Tvitera.

Turska

Turska je još jedna zemlja koja ima oštar pristup regulaciji interneta. Godine 2021. otkriveno je da zakonodavci u zemlji planiraju zakone za borbu protiv onoga što smatraju „dezinformacijama“. Međutim, neke grupe su izrazile zabrinutost zbog toga, s obzirom na rezultate u zemlji u pogledu slobode štampe i ostalog.

Afrika

Mnogi delovi Afrike imaju ograničen pristup internetu. Ljudi koji žive u delovima Kameruna koji govore engleski morali su da se suoče sa blokiranim internetom 2017. godine, dok su društveni mediji blokirani u Ugandi 2021. — čak i nakon ukidanja potpunog zamračenja interneta.

Uganda je takođe uvela poreze na korišćenje interneta, što je usledilo nakon oporezivanja korišćenja društvenih medija. U međuvremenu, Nigerija je zabranila korišćenje Tvitera na četiri meseca između juna i oktobra 2021.

Demokratske zemlje takođe zauzimaju jači stav protiv velike tehnologije

Lako je misliti da samo zemlje sa niskim nivoom slobode ne tolerišu veliku tehnologiju. Međutim, demokratske zemlje su takođe zauzele oštriji pristup—kao što ćete videti u nastavku.

Сједињене Америчке Државе

SAD su zauzele jači stav protiv velikih tehnoloških kompanija, a jedan od primera je da je predsednik Džo Bajden potpisao naredbu 2021. o suzbijanju velikih tehnologija. Zakonodavstvo je uključivalo veće ispitivanje spajanja, zajedno sa nekoliko drugih oblasti. Zakoni su uvedeni jer je administracija verovala da velike kompanije "podrivaju konkurenciju".

Odeljak 230 Zakona o pristojnosti u komunikaciji, koji je doneo kongres 1996. godine, štiti veliku tehnologiju i omogućili joj da procveta tako što ih je zaštitio od tužbi za sve njihove korisnike пошта. Međutim, Bajden je rekao da član 230 treba opozvati.

Tokom predsedništva Donalda Trampa, njegova administracija je uložila nekoliko napora da zabraniti TikTok— iako sudska presuda kaže da to nije dozvoljeno.

Australija

Australija je usvojila Kodeks za pregovaranje o medijima i digitalnim platformama, koji primorava velike tehnologije da pregovaraju sa lokalnim medijima i plaćaju ih kada dele australijski sadržaj na svojim platformama. Konkretno, spor oko plaćanja doveo je do toga da je Facebook privremeno zabranio sadržaj vesti korisnicima koji ovde žive - iako je to od tada rešeno.

Европа

Države članice Evropske unije (EU), zajedno sa Islandom, Norveškom i Lihtenštajnom, poštuju Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR). Ovo potrošačima daje pravo da zahtevaju pristup svojim ličnim podacima.

Velike tehnološke kompanije su više puta prekršile propise u Evropi. U 2020., i Google i Amazon su kažnjeni milionima dolara jer su dodali kolačiće bez saglasnosti. U međuvremenu, EU je kaznila Gugl sa više od milion evra u 2019. zbog blokiranja konkurenata za onlajn pretragu. Iste godine, Google je takođe dobio odvojenu kaznu za kršenje GDPR-a.

Velika tehnologija: Zlatna era je gotova

Ne možemo sa sigurnošću reći da će velika tehnologija postati regulisana, ali zlatna era je sigurno završena. Širom sveta, vlade i potrošači postaju sve oprezniji u pogledu poslovanja ovih kompanija.

Iako kompanijama ne bi trebalo dozvoliti da rade šta god žele, važno je uspostaviti ravnotežu. Velike tehnološke kompanije u prošlosti nisu same sebi pomogle, ali mogu da zaustave prekomernu regulaciju tako što će se sami nadzirati. Ako odluče da to ne urade, prepuštaju se u ruke vladama koje bi im mogle biti oštre.

Koja je godišnja cena VPN-a?

Koliko treba da platite za VPN provajdera? Evo troškova nekih od najboljih VPN usluga.

Read Next

О аутору