Цурење података је озбиљан безбедносни проблем и за појединце и за предузећа. То се дешава када се осетљиви подаци, попут е-поште, текстуалних порука, постова на друштвеним мрежама и још много тога, пуштају људима који им не би требало да имају приступ.
Ово се може десити на више начина, укључујући хаковање, крађу или случајно ослобађање. Ако не будете пажљиви, ваше поверљиве информације могу бити угрожене.
Хајде да детаљно разговарамо о цурењу података и начинима да се то спречи.
Шта је цурење података?
До цурења података долази када људи добију информације које не би требало да имају. То се може десити на различите начине, случајно и намерно. Било би најбоље да будете пажљиви са својим подацима јер би могли да изађу, а неко би их могао злоупотребити.
На пример, замислите да имате кредитну картицу и користите је за куповину ствари на мрежи. Број ваше кредитне картице, датум истека и сигурносни код су све осетљиве информације. Ако ови подаци буду објављени некоме ко их не би требало да има, могао би да користи вашу кредитну картицу за неовлашћене куповине.
Други пример је ако сте предузеће и имате евиденцију запослених. Ови записи могу укључивати бројеве социјалног осигурања, адресе, датуме рођења и још много тога. Ако се ове информације објаве, сајбер криминалци би их могли искористити да почине Крађа идентитета или преваре.
Цурење података је озбиљан проблем јер може довести до губитка новца, штете по репутацију и још много тога. Зато је важно бити свестан начина на који се то може догодити и предузети кораке да то спречите.
Како долази до цурења података?
Постоји неколико начина на које се цурење података може десити:
- Хаковање: Ово је када неко добије неовлашћен приступ систему или бази података. Они то могу да ураде коришћењем специјалног софтвера или коришћењем предности безбедносних пропуста.
- Крађа: Ово је када неко физички украде податке, као што је лаптоп или чврсти диск. Ово се може десити ако оставите свој уређај на јавном месту или неко провали у ваш дом или канцеларију.
- Случајно ослобађање: Ово је када се подаци ненамерно пуштају. На пример, можете случајно да пошаљете е-пошту погрешној особи или објавите нешто јавно што је требало да буде приватно.
- Инсајдери организације: Ово је када неко ко ради за компанију, као што је запослени или уговарач, намерно објави податке. Они то могу учинити ради личне користи или да нашкоде репутацији компаније.
- Не поштујете безбедносне процедуре: До цурења података може доћи и када људи не поштују одговарајуће безбедносне процедуре. На пример, ако запослени одштампа осетљиве информације и остави их у јавности, то је облик цурења података.
- Погрешна конфигурација система: Ово је када појединац или ИТ менаџмент у организацији не конфигурише систем правилно, што може открити податке. На пример, ако база података веб локације није адекватно заштићена, хакери би јој могли приступити.
То је много начина на које може доћи до цурења података. Као што видите, неопходно је да будете опрезни у вези са својим подацима и да предузмете кораке да их заштитите.
Шта хакери траже у процурелим подацима?
Ако сте појединац, први приоритет нападача је да добије ваше осетљиве податке током цурења података. Ово укључује ствари као што су бројеви кредитних картица, бројеви социјалног осигурања и још много тога. Хакери могу да користе ове информације да почине онлајн превару путем пхисхинг-а.
Осим тога, хакери ће тражити финансијске информације као што су бројеви банковних рачуна и лозинке. Они могу да користе ово за пребацивање новца са вашег рачуна или за неовлашћене куповине.
Када је у питању организација, мотив хакера је другачији. Ако сте власник компаније, нападачи могу циљати информације као што су ваше пословне тајне или поверљиви пословни планови. Они могу даље да продају ове податке конкурентима који онда могу наштетити репутацији компаније или стећи конкурентску предност.
Осим тога, нападачи могу тражити и аналитичке податке, као што су историја куповине купаца или подаци о коришћењу веб локације. Ово би могли да искористе за циљање рекламирања или за доношење одлука о томе где ће следеће напасти.
Како спречити цурење података
Сада када знате шта је цурење података и како се може десити, хајде да разговарамо о начинима да га спречимо.
Када су у питању ваши осетљиви подаци, морате предузети све мере да спречите да они оду у погрешне руке. За то морате пратити неке основне превентивне мере.
За почетак, неопходно је да шифрујте своје датотеке. То хакерима знатно отежава приступ вашим подацима чак и ако успеју да их украду. Такође би требало да размислите о коришћењу система за спречавање губитка података (ДЛП). Овај софтвер помаже да се спречи цурење осетљивих информација. То може учинити праћењем и блокирањем слања одређених врста података.
Ако сте власник предузећа, требало би да обучите своје запослене како да рукују осетљивим информацијама. Требало би да знају како да идентификују које информације се сматрају осетљивим и како да их сачувају.
Даље, запослени морају знати шта да раде ако мисле да постоји цурење података. Најбоље би било имати политику задржавања података. Ово ће одредити колико дуго запослени може да чува одређене поверљиве податке и како да их ротира без ризика.
Још један важан корак за власнике предузећа као и за појединце је да имају снажне мере безбедности. То укључује ствари као што су заштитни зидови, заштита лозинком и откривање упада.
Како да се заштитите од цурења података
Постоји неколико ствари које можете да урадите да бисте се заштитили од цурења података:
- Одржавајте свој софтвер ажурним: Застарели софтвер је често узрок цурења података. Обавезно ажурирајте све своје програме како бисте закрпили све безбедносне пропусте.
- Користите јаке лозинке: Јаке лозинке су неопходне за сигурност ваших података. Користите комбинацију слова, бројева и специјалних знакова да бисте креирали јаку лозинку.
- Користите вишефакторску аутентификацију:Вишефакторска аутентификација додаје додатни ниво сигурности вашим налозима. То значи да чак и ако неко успе да погоди вашу лозинку, и даље ће му требати још једна информација за приступ вашем налогу.
- Користите ВПН:ВПН шифрује ваш интернет саобраћај и отежава трећим странама да њушкају ваше активности на мрежи.
- Пазите шта објављујете на мрежи: Имајте на уму информације које делите на мрежи. Избегавајте дељење осетљивих информација као што су ваша кућна адреса или финансијски подаци.
- Пазите на пхисхинг преваре: Преваре за „пецање“ су уобичајен начин да хакери добију приступ вашим подацима. Будите пажљиви да бисте били у потрази за сумњивим имејловима или веб локацијама које можда покушавају да украду ваше податке.
- Пратите своје налоге: Редовно проверавајте изводе своје банке и кредитне картице за неовлашћене трансакције.
Ово су само неки од начина на које можете да се заштитите од цурења података. Ако сте свесни ризика и предузимањем корака за њихово ублажавање, можете помоћи да ваши подаци буду безбедни.
Зашто би требало да бринете о цурењу података?
Цурење података може имати озбиљне последице и за појединце и за предузећа. За појединце, цурење података може довести до крађе идентитета, преваре и финансијског губитка. За предузећа, цурење података може оштетити репутацију компаније или дати предност конкурентима.
У оба случаја, важно је предузети кораке да се заштитите од цурења података. Ако сумњате да су ваши подаци процурили, пажљиво пратите своје налоге и одмах предузмите мере. Обавезно предузмите кораке да заштитите себе и своје пословање од ове растуће претње.