Реклама
Тхе Пасцал програмски језик, који се заснивао на рачунарском језику АЛГОЛ, развијен је касних 1960-их и добио је име по Блејзу Паскал — француски математичар, одговоран за низ открића и који је такође изумео први калкулатор (назван Паскалин) у 1645.
Узимајући у обзир да је Паскал умро 1662. и да је језик Паскал измишљен скоро 300 година касније, он никако није могао да створи језик. Ко је онда измислио програмски језик Пасцал?
Пасцал је развио Никлаус Вирт, који је рођен 15. фебруара 1934. у Винтертуру, Швајцарска, од Валтера, професора географије, и Хедвиг (Келер) Вирт. Никлаус је развио Алгол-В који је имплементиран на једном од првих ИБМ 360 (који је био велик као просторија) и користио га као основу за развој Пасцал језика неколико година касније.
„Док Европљани генерално изговарају моје име на прави начин („Ницк-лоусе Веерт“), Американци увек претвори у 'Ницкел'с Вортх'. Ово ће рећи да ме Европљани зову именом, али Американци ме зову вредност.”
~ Никлаус Виртх
Пасцал је створио Вирт као језик који се може користити за подучавање основних појмова који би поуздано и ефикасно радили на рачунарима доступним 1970-их. Пасцал је на крају коришћен за компјутерске игре, уграђене системе и истраживачке пројекте, а такође је коришћен за развој
Лиса, један од раних Аппле (Мацинтосх) рачунара и један од његових деривата, Објецт Пасцал, и данас се користи у апликацијама као што је Скипе.
Никлаус Вирт је аутор веома признатих књига, као што су „Алгоритми + структуре података = програми“ (1976) и добио је десет почасних доктората и награђен је ИЕЕЕ награда Еммануел Пиоре анд тхе Турингова награда 1984. између многих других, али Виртхов главни допринос је увек био концепт креирања продуктивног софтвера дизајнираног на организован начин и без непотребног нереда.
У свом чланку под називом „Молба за Леан софтвер” [ПДФ] који је написао Виртх 1995. године, он објашњава нека од проблема са развојем софтвера и зашто је важно креирати чист, организован код цитирајући два „закона“ за која верује да одражавају посао:
- Софтвер се шири да попуни доступну меморију. (Паркинсон)
- Софтвер постаје спорији брже него што хардвер постаје бржи. (Реисер)
Занимљиве идеје, с обзиром на број линија кода неких од најчешће коришћених софтвера данас, изгледа да постају све веће чак и када је хардвер сваким даном све мањи. На пример:
- Башић је имао 4,000 линије кода 1975. године, сада је готово 2 милиона.
- Прва верзија Ворд-а је имала 27,000 линије кода. Тренутна верзија Оффице-а је завршена 30 милиона.
- Мац ОС Кс је направљен од око 90 милиона линије кода.
- Виндовс 95 је направљен од 15 милиона редова кода, Виндовс 7 је направљен од преко 50 милиона линије кода.
- Једна апликација за игру за иПхоне, као што је апликација за игру „Унреал“, је завршена 2 милиона линије кода.
Он је навео да је једини разлог зашто је софтвер постао велики тај што продавци софтвера додају функције које купци мисле да желе, али их никада не користе. Био је и заговорник идеје да софтвер у потпуности разуме бар једна особа и да има тимове развој програма а да нико од њих није у потпуности разумео његову целину проузроковао је много непотребне сложености и бескорисности код.
Његов развој Паскала био је сведочанство тих веровања. Пасцал се и даље сматра једним од најматематичнијих компјутерских језика. Његово језгро је дизајнирано да се фокусира на основне ствари, објектно оријентисано програмирање и да задржи једноставно језгро које је лагано и лако разумљиво.
Да ли сте знали за Пасцал?
