Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена *
Ако је ТПП ратификован, ризикујете да изгубите више од приватности на мрежи. Можете гледати казну у износу од 10.000 долара само за гледање видеозаписа заштићеног ауторским правима на ИоуТубе-у, на пример: стоптхетрап.нет
Проблем је што је америчка влада уз подршку / подршку од МакеУсеОф-а подржавала нето неутралност гдје држава сада може да контролише интернет (у одређеној мјери до сада).
Али чуо сам преко АЦЛУ-а да је Нет Неутралити 2 можда на путу.
Никада не бих подржао неутралност говора, али можда МакеУсеОф хоће!
Ми као корисници можемо тражити приватност на Интернету док то не учинимо; поново смо плави у лице, али наше шансе да га имамо не постоје док су приватне и државне ентитети инсистирају на томе да је Богу и Уставу дато право да знају СВЕ што треба знати о нама. Владини ентитети оправдавају прикупљање података тврдећи да су им потребни подаци како би нас могли заштитити од терориста и спречити криминал. Приватни субјекти оправдавају прикупљање својих података тврдећи да су им потребни да би нам могли боље служити.
"у року од неколико година можда ћемо заиста видети анонимни Интернет, па прекрижите прсте!"
Можете укрстити прсте, руке, ноге, па чак и очи, али прво морате себи да поставите два питања:
1) Шта је важније, национална сигурност или лична приватност?
2) Да ли је погодност представљања огласа само за ствари које нас занимају због губитка приватности?
У случају број 1, добро знате да ће (их) влада (и) покушати да врше све врсте закона и статута који чине да "национална безбедност" треба да надјача било која права на приватност. У случају броја 2, ми, купци, жељно ћемо се и вољно одрећи свих ствари о приватним подацима како бисмо себи учинили свакодневни живот мало практичнијим.
Кривицу за губитак приватности Интернета ставимо тамо где му припада - погледајте у огледало. Да ли уопште схватамо колико података свакодневно слободно објављујемо? Да ли нас уопште занима?! Погледајте само количину осетљивих личних и приватних података који су објављени на друштвеним мрежама. Једва чекамо да објавимо на интернету најновије језиве и језиве детаље нашег живота. Да смо мало више опрезни одговарали на наметљива питања на мрежи, можда бисмо имали више приватности.
Протекле недеље у 60 минута био је извештај о терористичким нападима у Паризу. Као део извештаја, 60 минута обавио је разговоре с Павлом Дуровим, програмером Телеграфа, и француским главним истражитељем тероризма. Испитаник је покушао да натера Дурова да прихвати одговорност за нападе из Париза, јер се противио уласку врата у Телеграпх. У свом интервјуу, главни истражитељ тероризма у основи је рекао да је приватност проклета, а полицијска управа мора знати садржај приватних разговора. Када је интервјуисан још 60 минута извештаја, актуелни директор ЦИА-е рекао је у основи исту ствар. С обзиром да се Дуров (и Аппле) сматрају саучесником у терористичким нападима и таквим антикрипцијским осећањима који се држе и изражавају разни високи владини службеници, какве шансе имамо за одржавање приватност.