Kad god pretražujete internet, otkrivate informacije o sebi. Ovo uključuje informacije koje delite dobrovoljno i slučajno. Ovo je poznato kao vaš digitalni otisak.

Neki ljudi žele digitalni otisak. Na primer, možda žele da izgrade pratilac na društvenim medijima ili lični brend. Ali za mnoge se to smatra negativnim. Što više informacija o vama ima na mreži, to će ljudima biti lakše da istražuju, prate i počine kibernetičke napade protiv vas.

Dakle, kako se tačno razvija digitalni otisak i kako ga možete smanjiti?

Informacije koje čine digitalni otisak mogu se podeliti u dve kategorije, odnosno vaš aktivni otisak i vaš pasivni otisak.

Vaš aktivni otisak je informacija koju odlučite da delite. Uključuje vaše postove na društvenim mrežama i sve informacije koje dodate u lične profile.

Vaš pasivni otisak je informacija koju vaš računar otkriva o vama; na primer, vašu IP adresu i kolačiće.

Pasivni otisci se prvenstveno koriste u marketinške svrhe. Ako vam ne smeta ciljano oglašavanje, ono nije nužno problematično.

instagram viewer

Aktivan otisak, međutim, može biti štetan za svakoga. Nepažljivi postovi na društvenim mrežama mogu naštetiti vašoj reputaciji i što je lakše istraživati, lakše je izvršiti phishing napade protiv vas.

Potpuno uklanjanje otiska na mreži nije uvek praktično. Kompanije žele da prate korisnike i proces njihovog zaustavljanja je često dizajniran tako da oduzima mnogo vremena.

Međutim, postoji nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti da značajno smanjite količinu informacija koje otkrivate o sebi.

1. Izbrišite nepotrebne naloge

Neki veb-sajtovi neće ukloniti lične podatke osim ako im ne napišete imejl. Međutim, druge veb stranice, kao što su forumi i platforme društvenih medija, omogućavaju vam da promenite svoje podatke za nekoliko sekundi i/ili potpuno izbrišete svoj nalog.

Ovo omogućava većini ljudi da značajno smanje svoj postojeći digitalni otisak za manje od sat vremena.

Повезан: Šta deaktiviranje ili brisanje Facebook-a zaista znači za privatnost

2. Nemojte davati svoju ličnu adresu e-pošte

Većina onlajn usluga zahteva adresu e-pošte pre nego što ih možete koristiti. Ali oni vrlo retko diktiraju koju adresu e-pošte treba da koristite. Pokušajte da izbegnete deljenje svoje primarne e-pošte kad god je to moguće.

Možete vrlo lako da podesite anonimne sekundarne naloge e-pošte. Ili pod uslovom da ne planirate da koristite uslugu više puta, možete se prijaviti pomoću a provajder e-pošte za jednokratnu upotrebu.

Ove usluge vam omogućavaju da kreirate privremene adrese e-pošte bez pružanja ličnih podataka. Oni su dizajnirani da se koriste jednom, a zatim se automatski brišu.

3. Koristite lažne informacije (ako je legalno)

Veb lokacije traže više ličnih podataka nego ikada ranije. Ali vrlo malo njih ima bilo kakav način da proveri informacije koje dajete. To znači da se većina usluga može koristiti bez otkrivanja bilo čega o sebi.

Ovo očigledno ne važi ako nešto plaćate. Uplate obično neće proći bez vašeg pravog imena i adrese. Ali ako je usluga besplatna, postoji vrlo malo razloga da je platite svojim ličnim podacima.

4. Proverite podešavanja privatnosti

Ako date lične podatke na društvenim medijima, mnoge platforme će podrazumevano deliti te informacije. Ako ste zabrinuti za svoj digitalni otisak, ovo je očigledno suprotno od onoga što želite.

Većina platformi će vam omogućiti da sakrijete svoje informacije i/ili ih delite samo sa određenim ljudima. Stoga je dobra ideja da prođete kroz svaki od svojih naloga na društvenim mrežama i odlučite se da delite samo ono što vam odgovara.

5. Nemojte se prijavljivati ​​preko Fejsbuka

Mnoge veb stranice vam omogućavaju da se prijavite koristeći svoj Google ili Facebook nalog. Ovo nije uvek za vašu udobnost.

Prosečan Facebook nalog sadrži mnoštvo ličnih podataka i kada se prijavite na sajt koristeći vaš nalog, te informacije idu direktno vlasniku veb lokacije ili se na drugi način dele sa trećim stranke.

Ako cenite svoju privatnost, sva ova dugmad treba izbegavati.

6. Razmislite pre nego što objavite

Korišćenje lažnog imena na društvenim medijima nije nužno praktično. Alternativa je da pazite o čemu pričate.

Ako objava sadrži lične podatke, može se koristiti za pokušaje krađe identiteta i prevare. Mnogi poslodavci sada proveravaju aktivnosti društvenih medija kada odlučuju koga će zaposliti.

7. Zaštitite od deponija podataka

Bilo koja veb lokacija može biti hakovana. A to znači da kad god delite svoju lozinku, moguće je da ta lozinka bude objavljena na mreži (iako se verovatnoća smanjuje ako usluga koristi odgovarajuću enkripciju). Isto važi i za vaše detalje o plaćanju.

Nastojte da koristite drugu lozinku na svakom nalogu koji kreirate. Takođe bi trebalo da date informacije o plaćanju samo kada je to neophodno. Da li sam izbačen omogućava vam da proverite da li su vaši podaci već javni.

8. Koristite Windows bez arhiviranja

Najpopularniji pretraživači nude privatne prozore koji vam omogućavaju da anonimno posećujete veb stranice. Ovo je važno jer čak i ako ne koristite svoje pravo ime, veb lokacija i dalje može da vas prati proverom koji kolačići se čuvaju na vašem računaru.

Kada pregledate koristeći prozor bez arhiviranja, vaši postojeći kolačići su skriveni i novi kolačići se ne kreiraju.

9. Koristite proširenje privatnosti

Ako ne želite da koristite privatni prozor za pregledanje, takođe možete sprečiti praćenje putem koristeći ekstenziju pretraživača.

Ekstenzije za privatnost su dostupne za sve popularne pretraživače i nude brojne načine za smanjenje vašeg otiska. Na primer, neki sprečavaju pokretanje tragača, a drugi blokiraju veb lokacije koje su poznate po tome što beleže previše informacija o svojim posetiocima.

10. Koristite VPN

Kad god posetite veb lokaciju, vaša IP adresa se snima. Ovo se može koristiti za određivanje vaše približne lokacije i za prepoznavanje kada vršite ponovljene posete.

Najlakši način da sakrijete svoju IP adresu je da koristite VPN. VPN takođe šifruje sav vaš veb saobraćaj i to vas štiti od napada njuškanja paketa ako ikada koristite javni Wi-Fi.

Ne morate da čitate o zakonima o privatnosti podataka ili da koristite pseudonime na svakoj veb lokaciji. Umesto toga, jednostavno morate da razumete kako se stvaraju otisci i ograničite informacije koje dajete gde god je to lako.

Zauzvrat, postaje mnogo teže da bilo ko koristi te informacije protiv vas.

ОбјавиTweetEmail
Privatnost vs. Anonimnost vs. Bezbednost: Zašto ne znače sve isto

Koja je razlika između bezbednosti, anonimnosti i privatnosti? A kada treba da date prioritet jedno drugom?

Read Next

Повезане теме
  • Bezbednost
  • VPN
  • Online Privacy
  • Bezbednosni saveti
  • Saveti za privatnost
  • Anonimnost
О аутору
Elliot Nesbo (Objavljeno 43 članka)

Elliot je slobodni tehnološki pisac. On prvenstveno piše o fintech-u i sajber-bezbednosti.

Više od Elliota Nesboa

Pretplatite se na naš bilten

Pridružite se našem biltenu za tehničke savete, recenzije, besplatne e-knjige i ekskluzivne ponude!

Kliknite ovde da biste se pretplatili