Пословни модел је такав као код РеЦАПТЦХА. Људи који имају преводилачки посао и не желе да га плате много предају свој садржај (отуда и утицај на преводилачку индустрију), па их мноштво преводи.

Ево цитата из Дуолингоових услова, под ставком 10. Власничка права на садржају и подацима о услугама:
"... Као и између вас и Дуолинга, сви подаци и информације добијени вашим приступом и употребом образовних активности доступни у или путем Услуге, укључујући преведени садржај који сте генерисали (збирно, „Подаци о активностима“) искључиво у власништву Дуолинга, и нећете имати никакво право да користите такве податке о активностима, осим изричито овлашћених овим условима и услови. Коришћењем услуге, Дуолинго додељујете било која и сва права, власништво и камате, укључујући било која права интелектуалне својине или власничка права, у подацима о активностима. Сва права Дуолинга или његових давалаца лиценце која нису изричито дата у овим Условима и условима задржана су на Дуолингу и његовим даваоцима лиценце. "

Дакле, ви радите посао, доделите сва права на свој посао компанији која их сада поседује и са њима може радити шта год хоће, а ви немате никаквих речи о томе како, где и ако ваш превод користи се (замислите да ваш рад завршава на веб локацији која има етичка / правна питања или је само веб локација којој се противите, али приликом превођења нисте знали да је овај део текста део то). Само прочитајте нешто више о овом имитацији на вебу, информације и праве намере за уновчавањем овог пројекта су ту. Пуки недостатак транспарентности компаније у вези са учињеним преводом (слично као реЦАПТЦХ у којима ове информације заправо нису оно што бих назвао доступним или транспарентним) довољно је да останем далеко. Након што су људи дигитализирали садржај у реЦАПТЦХ-у (многи без познавања стварне употребе овог механизма), од којих се неки сада продају, сада је време да се преведе Веб користећи експлоатацију наивне природе гомиле, маскирајући истинску употребу под добро урађеним и мисаоним хипеом и ПР-ом, а затим, у догледно време, искористи то и шта ће се урадити, Време је да се крене напријед за следећи нови велики (цровдсоурцинг) пројекат, на крају ће добити нешто за ништа, а затим га препродати истој гомили која је допринела његовом стварање.

Постоји огромна разлика између волонтерског рада који је вредан разлога помажући непрофитној организацији, и пружајући бесплатан рад непрофитној организацији.
Ових дана људи лако долазе у напаст хипеом и другим врстама манипулација, и иако свако има право на своје мишљење и јесте Свакако слободно учествовати у свим правним активностима, постоје такође (или би барем требало да буду) морална и етичка разматрања. Мислим да људи морају бити више свесни и едуковани о целом тренду цровдфуцинга.

По мом мишљењу цео појам гужве је неморалан. Нико се не би добровољно јавио за рад у непрофитној организацији, то се зове посао и људи очекују да за то буду плаћени. Али када је то на Интернету и назива цровдфуцинг или било који други добро промишљен наслов, људи тако жустро журе са доприноси, буди део хипена и има о чему да разговара око хладњака или на њиховим друштвеним медијима избор. Мало ли они разумију да понекад доприносити овом тренду значи само пре или касније сличан пројекат ће наштетити њиховој стабилности посла и више неће бити хладњака за окупљање и разговор око .

То је тачно поента.
Ово није бесплатна понуда. Можда ће испрва изгледати тако, али није. То је попут одласка у адвокатску канцеларију бесплатно. Заузврат ћете добити пуно искуства, научити о правном систему, можда чак успоставити везу или две, али на крају дана правна фирма ће уновчити ваш рад и вероватно ће им бити вредно више од вредности онога што сте научили ако бисте покушали да га употребите за прављење приход.

Али суштинска питања су морал и етика. Да није овог пројекта, дали бисте се представили као преводилац и понудили бисте своје преводилачке услуге плаћате купце (а „преводитеља“ можете заменити са „програмер“, „дизајнер“ и било које друге сличне професије)?
Не само да учешће у таквим пројектима штети професионалцима из тих области, већ и то што неко вани плаћа за услугу коју им пружају људи који нису нужно квалификовани, неки немају чак ни основне вештине. Из моралних разлога ми је веома непријатно са овом идејом.